Некада давно у великом магичном краљевству рођена су три брата. Њихова судбина је била да постану велика тројка и спасе краљевство од великог зла које долази. Врховне старјешине магичног вијећа подариле су им моћи како би могли заштити своју земљу. Од малих ногу учени су о прошлости свога краљевства и како ће једнога дана владати својом земљом заједно као браћа. Њихова судбина је била да буду заштитници краљевства тако што ће откључати моћи које имају у себи. Сваки брат је имао различиту моћ, али нико од њих није знао која је то моћ. Могла је то бити моћ ватре или воде, земље или пак моћ јединства, која никада није виђена и није у потпуности разјашњена.
Године су пролазиле, браћа су одрастала и уживала у дјетињству, али нису заборављали свој главни циљ – проналазак својих моћи. Често су кроз игру покушавали да добију моћи: пењали су се на дрвеће и скакали са њега, борили су се мачевима, ронили у води и ишли у лов, али ништа се није мијењало. Најстарији брат је био најтврдоглавији. Покушавао је добити моћи на све могуће начине: тренирао је три пута дневно, ишао на мачевање, јахао коња, рвао се у рингу, али ништа се није дешавало. И тако све до једног дана. На свој шеснаести рођендан, док је јахао коња, наишао је на пожар у кући и узвике људи који су молили за помоћ. Одмах се хитро бацио у акцију и почео пењати уз кућу. Покушавао је разбити прозоре како би извукао људе. Стакло је било веома тврдо а ватра је била све ближа. Осјећао је нешто у себи. Као да је могао да контролише ватру и да је помјера. Открио је моћ ватре и уз помоћ снаге и упорности успио је извући свих пет укућана. Био је веома поносан и веома усхићен. Поносно је објавио својој браћи и оцу како је открио моћи. Ово је било од великог значаја за све, тако да је краљ приредио велику гозбу у част свога сина. Средњи и млађи син, иако су били срећни, били су под притиском јер је требало да открију своје моћи како не би били у заостатку. Средњи се фокусирао на тренинг, док се млађи опредијелио за књиге и знање. Недуго након тога средњи брат је открио да има моћи воде кад је спасио оближње куће од великог таласа. Само најмлађи брат није могао открити моћи.
Mјесеци су пролазили, али најмлађи брат је безуспјешно покушавао. Краљ је био веома забринут мислећи да најмлађи син никад неће откључати моћи. Тјерао га је да лови, да се бори, јаше коња, али најмлађи брат није био заинтересован. Више је уживао у читању књига и откривању нових појмова. Краљ је био бијесан, јер најмлађи син није улагао све своје напоре у откривању моћи, али то сина није узнемиравало. Сваког дана је медитирао, шетао у природи и читао по једну књигу. Развијао је своју интелектуалну снагу и схватао да му треба времена да открије моћи, док се мање фокусирао на физичку спрему.
Стање у краљевству се погоршавало. Догађали су се стални напади чаробног народа Амоса. Отац је под стрепњом водио своје синове у рат. Старији и средњи брат су се добро сналазили, док се најмлађи брат мучио да одузме живот невином човјеку. Чаробњак Армадос, вођа и главни непријатељ краља, заклео се како ће га убити и преузети његов престо. И тако током једне крваве борбе Армадос је одузео живот краљу. Синови су били веома тужни и оплакивали су смрт свог оца. Најмлађи син је био веома бијесан и заклео се да ће својим рукама уништити краљевство Армадоса. Након погреба краља три брата су смислили стратегију. Схватили су да је једини начин да униште Армадоса уништавање језгра моћи. Оно је давало моћи свима у краљевству и одржавало баријеру. Договорили су се да ће кренути у напад са војском, а да ће се они ушуњати у замак и уништити језгро помоћу елемента ватре. Браћа су се спремила и повели су војску у рат. Док су се војници борили, браћа су се ушуњала у замак и почели су тражити језгро. Ходајући ходницима пронашли су веома чудна врата. Било је веома јасно да се иза тих врата налази језгро. Када су прошли кроз врата, ушли су у дугачак ходник. Ходали су сатима, све док нису дошли до три пролаза. Испред њих се налазио старац који је имао штап. Рекао им је: „Иза ових врата Троје налази се пут до судбине твоје.“ Старији и средњи брат су били веома збуњени, али најмлађи је знао ко је био мистични старац. Он је био Флора чувар и чувао је све важне предмете универзума. Свако ко је желио добити предмет морао је доказати да је довољно вриједан њега. Најмлађи брат је погледао сва три пролаза веома пажљиво. Први је био велики и веома мрачан; био је савршен за сакривање важног објекта. Други је пак био мален и свијетао, обложен цвијећем на улазу. А трећи је био нормалне величине, обложен сивом циглом. Најмлађи брат није био сигуран, али осјетио је зов природе који му је говорио да прође кроз средњи пролаз. „Открио сам своју моћ“, узвикнуо је. Знам кроз која врата треба да идемо. Браћа су била веома срећна јер су напокон сви имали моћи. Отишли су кроз средњи пролаз и нашли су се у соби пуној кугла. Једна од тих кугла била је језгро. Најстарији брат је покушао да спали све кугле, али сваки пут кад би спалио једну, појавила би се нова. Средњи брат је покушао да направи водени торнадо у нади да ће уништити куглу, али ипак се ништа није десило. Најмлађи брат је покушао помоћу зова природе да нађе куглу, али безуспјешно, а онда му је пало на ум да сви користе моћи у исто вријеме и можда тако успију уништити кугле прије него што се регенеришу. Ухватили су се за руке и почели користити моћи у исто вријеме. У том моменту се створила јака сјајна свјетлост. То је била моћ јединства. Све кугле, укључујући и ону праву, биле су уништене као и непријатељи краљевства. Три брата су била веома срећна и са великим ентузијазмом су се вратили кући. Владали су заједно и у миру, дуго и срећно.