Са друге стране бедема

Тупи ударци дрвета о дрво одзвањали су двориштем замка. Гомила дjечака распоређена у парове махала је дрвеним мачевима. Неки замаси били су прецизни, неки болни, а неки пак понижавајући. Ово је одувиjек било једно од омиљених мjеста за окупљање витезова, поред гозби и кафана. То двориште врвјело је успоменама. Могли су се присјећати времена када су они користили обичне, дрвене мачеве и били само дјечаци на обуци. Тада су сањали о слави, а могли су и коментарисати будуће заштитнике краљевства.  На бедeму, на зидинама су стајале двије силуете. Два младића, од отприлике 18 година, посматрала су тренинг. Онај са десне стране имао је смеђе шишке и исто тако смеђе очи, док је онај са лијеве имао златну косу и пар заносних зелених очију.

,,Сјећаш ли се када смо ми били тамо доље?“, упита онај смеђих шишки.

,,Добра времена, зар не, Барни?“, одврати му плавокоси момак замишљено пратећи један пар.

Барни није волио када га неко слуша са пола мозга, зато усмјери свој поглед према тој појави занимљивијој од њега и насмија се. Његов друг погледом је пратио дјечака коврџаве косе боје угља и смарагдних очију, који је успјешно одбијао нападе свог противника.

„Твој брат се чини све бољим, Дерече, колико му је?“, запита Барни очима пратећи сваки покрет.

„Ерику је 14.“ Дерек то изгoвори кратко, као да се бојао да ће пропустити битан дио представе.

„Догодине је пунољетан, а то прати прави мач и заклетва. Тада си прави витез и нема измотавања!“

,,Нисам сигуран“, одговори му Дерек. ,,Ти си и даље поприлично спадало.“

,,Хвала ти, заиста се трудим одржати репутацију.“ Пажњу му одвуче Ериков нападач. Ситнија фигура од које се могао разазнати само жбун необуздане риђе косе. ,,Ко му је супарник?“

,,Супарница“, исправи га Дерек. ,,Руби, генералова кћерка, Ериково годиште.“

Барни је осмотри боље. Успио је разазнати пјегаво лице и смеђе очи пуне енергије. Била је попут пламена који је захватио дрво. Дивља, окретна, незаустављива и немилосрдна.

,,Жестока је“, било је то све што је Барни могао рећи.

,,Искрено“, започе Дерек, „када би заглавио у двобоју са њом, не бих се могао кладити на твоју побjеду.“

,,Хвала што ми чуваш леђа“, узврати му Барни уз кисели осмијех.

,,Требало би да кренемо“, освијести се Дерек, први пут скрећући поглед с битке, “закаснићемо на стражу.“

,,Јесу ли отишли?“, упита Руби насрћући на Ерика.

,,Јесу“, одговори јој спреман да одбије њен напад.

,,Коначно!“ На Рубином лицу појави су побједнички осмијех и замахну мачем силином која није приличила тако ситној дjевоjчици.

Ериков мач сада се налазио на другом крају дворишта, али је зато Рубин био уперен ка његовом врату. Обоје се насмијаше. ,, Добра си!“, похвали је.

,,Могла сам те довршити и раније, али бих те обрукала пред братом“, рече хвалисаво враћајући мач у корице.

,,Хвала ти на обазривости, моја госпо“, Ерик се искези знајући да ће је тако испровоцирати.

,,Ја нити сам госпа, нити сам твоја!“, одбруси му Руби као да то није шала већ увреда.

„Онда би требало да скратиш косу. Само госпе и трговци имају дугу косу. Витезовима отежава борбу.“

,,Знаш да правила не допуштају женске ратнике.“

Ерик подиже обрву: ,,А ти ћеш их поштовати?“

Руби се несмија: ,,Наравно да не, када сам ја марила за то? Правила ме ограничавају! Плус отац би ми дао лутке, а не мач да је од мене хтио створити даму.“

,,Драго ми је због његове одлуке, иначе бих морао наћи неког другог да ме гњави.“

,,Почаствована сам“, рече Руби уз осмијех и имитацију дамског наклона.

,,Хеј, да ли је у реду да кренем раније кући, рекли су да ме требају?“

,,Онда боље крени одмах јер се смркава, сама ћу вратити опрему.“

,, Сигурно можеш сама?“

„Нема фрке!“

И тако се растадоше. Били су посљедњи пар у дворишту. Руби таман што подиже Ериков мач, зачу глас иза себе: „Користиш мач боље од половине правих витезова које знам.“ Њен окрет упрати осмијех кад угледа Дерека како је гледа наслоњен на масивне зидине дворишта.

,,Срећа твоја што немам прави мач“, одговори му умјесто поздрава.

,,Због тога сам ту“, рече  Дерек потежући за дршком свог оружја и пружајући јој дугачак, метални, витешки, али прије свега прави мач. „Изволи, за тебе.“

Руби је стајала затечена: ,,Који ти је ђаво?! Не могу узети твој мач, такав имају само заклети витезови, чак има и грб!“

Дерек се насмија, али лице као да му се смрачи.

,,Зато ти га и дајем, Ерик ће ускоро имати свој, ја ћу добити нови, али неправедно је да ти останеш ускраћена само зато што си дјевојка, превише си надарена.“

Мрзјела је што се слагала са сваком његовом ријечи, али мач као да ју је дозивао одсјајем који је засјенио звијезде. Несвјесно је пружила руке ка његовом балчаку, али је Дерекове ријечи зауставише.

,,Знаш ли ријечи заклетве?“

,,Нешто, нешто...“, започе Руби хипнотисано, ,,нешто, затим онај дио гдје се заклињем да ћу штитити династију и круну до краја живота а онда још неке ријечи.“

Дерек се насмија.

,,Довољно близу“, рече пружајући јој њену награду.

Мач је био тежи од дрвеног, али је савршено пристајао њеној руци. Видјела је свој одраз у његовој  оштрици, и иако се није промијенила, себи је више личила на витеза него раније. ,,Погледај ме! Сада си витез!“, рече Дерек. ,,Немој да зажалим због своје одлуке.“

,,Кајаћеш се само што ми мач ниси дао раније.“

Дерек климну главом, а затим се насмија као некој шали коју само он разуме. ,,Онда нек ти је са срећом, и немој рећи Ерику, бар не још.“

Ох, да је бар знала! Да је Руби била пророчица, могла је схватити шта су Дерекове ријечи значиле, али она је била само обично људско биће. Тек касније, много вечери након ове, пошто је круна пала и династија сломљена, увидјела је колико су ријечи заклетве тешке. Тек тада је схватила жртву правог витеза. Ерик ће научити шта значи држати пријатеља близу, а непријатеља још ближе.  Дерек ће пад династије искористити за своје интересе. Поступиће као издајник и прићи ће војсци супротстављене династије. Много вечери након ове, Дерек ће бити на супротној страни од Руби и Ерика. Они ће бити витезови супротстављених страна! Да им је неко то рекао сада, помислили би да је немогуће и да се никада тако нешто не би десило. Но, живот је за њих имао другачију замисао. Поставио их је на супротне стране бедема.