Putovanje dugom

Sve na svijetu ima svoju boju. Nebo je plavo, trava zelena, snijeg bijel, sunce žuto... Ali najljepše je kada se sve te boje spoje. Tada nastane duga. Pa, evo, ispričaću vam svoje jako interesantno putovanje dugom.

Bio je prelijep dan. Sunce je sijalo na predivnom plavom nebu. Međutim, sunce toga dana nije bilo toliko jako da se odupre tamnim i mračnim kišnim oblacima. Na nebu je sijalo sunce, a oko njega je lila kiša. Odjednom se na nebu pojavila divna šarena duga. U meni se u tom momentu probudila želja da prosto poletim, da se spustim dugom, dođem do blaga... odjednom kao da sam dobila krila. Krenula sam trčati prema šumi, iz koje se činilo da duga dopire. Kada sam stigla do te šume, duga kao da se pomjerila i postala udaljenija od mene. I tako konstantno. Postajala je sve udaljenija i udaljenija. U jednom trenutku kao da je nestala. Ja sam se rastužila i, tako tužna, krenula kući.

Kada je pao mrak, već sam bila mnogo pospana pa sam odmah legla u krevet. Istog momenta utonula sam u san. Sanjala sam kako se spuštam niz dugu. Kako dodirujem svaku njenu boju. Kako prolazim kroz oblake. Osjećala sam se kao da letim. Sve je djelovalo tako stvarno. U jednom momentu ugledala sam kraj duge. Tu je bio i patuljak koji je stajao kraj ćupa sa blagom. Ja sam pala praaaavooo u taj ćup. U tom trenutku sam se vrcnula i probudila.

Ustala sam i otišla u školu. I tog dana na nebu se pojavila duga, a ja sam pred spavanje čitala knjigu Dugine boje. Prosto sam postala opsjednuta dugom i njenim bojama. Ono što je najčudnije jeste to što sam i te večeri sanjala isti san. Nebo, oblake, dugu, zlato, patuljka... Sve je bilo isto. Ujutru sam ustala i pospremila krevet. Dok sam stavljala pidžamu ispod jastuka, nešto čudno sam napipala. Digla sam jastuk i ugledala predivan zlatnik. Isti kao oni kojih je bilo na stotine u ćupu sa blagom. Bila sam sretna i zbunjena.

Taj zlatnik čuvam i danas kao uspomenu na čudan san i putovanje dugom, koje nikada neću zaboraviti. A vi nikada ne zaboravite da su i mašta i duga beskonačne stvari koje nemaju ni kraja ni granica, a možda ni ova priča još nije gotova...