Pustolovina mrava Žike

Riješio jedan mali mrav Žika da obiđe cijeeeli svijet. U jedno platno svezao je hranu, okačio je na štap, štap na rame, stavio kapicu na glavu i krenuo je.

Išao je on tako od grada do grada, od mravinjaka do mravinjaka i naprosto nije znao kuda će. „Zašto mi je ovo trebalo?“ – upitao se mrav Žika.

„Umoran sam, pospan i gladan i nije trebalo da se uputim u ove avanture tako sam“ – pomislio je. Ugledao je jedan veeeliki list i odlučio je tu leći, da se tu i odmori. Kada je legao, začuo je šuškanje. Bio je to vjetrić, koji ga je ljuljuškao, i mrav je zaspao.

Ujutro ga je sunce nježno probudilo... Mrav Žika je ustao, doručkovao i krenuo dalje. Na svom avanturističkom putovanju sretao je puuuno drugih bubica, mravića, pauka i sklapao divna prijateljstva. Vidio je veeelike životinje pa čak i ljude i bilo ga je pomalo strah tih velikih živih bića.

Odlučio je poći nazad domu svome. Kad je stigao kući, shvatio je da je njemu najljepše u njegovoj mravljoj kućici. „Ne kaže se džabe: svuda pođi, kući svojoj dođi“ – reče mrav Žika i leže u svoj krevetić da se odmara.